Ходочашћа

ВЕРСКИ ТУРИЗАМ: МЕТЕОРИ, ЈЕДНА ОД НАЈАТРАКТИВНИЈИХ ДЕСТИНАЦИЈА ВЕРСКОГ ТУРИЗМА У ГРЧКОЈ
Монашки град на стенама
Испоснички живот овде започео је 985. године, доласком монаха Варнаве. Оснивањем Дупјана, првог манастира, и цркве Протат, у XI веку, почиње организовање монашких братстава. Процват Метеора, у XIV веку, везује се за долазак светогорског монаха Атанасија, оснивача Великих Метеора и творца првог типика, али и за деспота Симеона (сина српског краља Стефана Дечанског), те његовог наследника Јована Уроша, у монаштву Јоасафа, чија је подршка била немерљива

Пише: Мишо Вујовић

На прилазу туристичком градићу Каламбака, дочекује вас фасцинантни призор „ванземаљских” стена на чијим врховима као печурке стоје монументална манастирска здања.
У уским улицама Каламбаке тешко је пронаћи место за паркирање, а готово је немогуће не набасати на туристе и ходочаснике из разних делова Србије. Велики број таверни, ресторана, пицерија, бифеа по приступачним ценама нуде обиље разних специјалитета грчке и интернационалне кухиње, а у околини Каламбаке налази се неколико великих паркинга и одлично уређених ауто кампова.
Вијугавим путем кроз живописно село Кастраки угнежђено између огромних, творитељском руком посејаних, постамената стиже се до узвишења са ког пуца предиван поглед на Каламбаку и плодну Тесалијску равницу. По оближњим узвишењима и стенама, групе туриста заузимају позиције за разгледање и фотографисање, чује се мешавина разних језика и дијалеката. Весели жагор одушевљених туриста и ходочасника меша се са монашким појањем које допире са оближње литице, из једног од манастирских здања.
„Јединствени поглед на стене окружене зеленим тепихом, изазива осећај дивљења помешан са страхопоштовањем, али истовремено и радост и усхићење јер управо са врхова ових стена човек осећа сву своју слабост наспрам Ствараочевих дела. У истом моменту рађа се осећај узвишености и лепоте. А та лепота је изражена кроз умереност. Њен садржај и облик су у пуној хармонији.(...) Осећај узвишености рађа се из погледа на ове високе стене на чијим се врховима налазиш и чини се као да си негде између неба и земље. Уочивши зелену долину сусрећеш се са идеалном равнотежом, док те обузима олимпијски мир посматрајући ово ремек дело природе...”, забележио је Теохарис Проватакис, хроничар и заљубљеник у ово ремек-дело природе и људског прегалаштва.
Развојем туризма као носеће привредне гране Грчке, настала је нова ера Метеора, јединственог монашког града између неба и земље. Данас засигурно једне од најатрактивнијих дестинација древне Еладе.

ТРАГОМ СВЕТОРОДНИХ НЕМАЊИЋА

По угледу на светогорско монаштво, почетком XI века никао је манастирски комплекс Метеори. Хроничари бележе да почетак монашког живота овде датира од 985. године и доласка монаха Варнаве. Тада настају прве монашке келије у пећинама камених и неприступачних стена. Оснивањем првог манастира Дупјани и цркве Протат у XI веку, почиње организовање монашких братстава. Интензивнији молитвени живот на Метеорима почиње у XIV веку, када светогорски монах Атанасије на једној од највећих стена, на висини од 623 метра, коју је назвао Метеоро, гради манастир Велики Метеори, посвећен Преображењу Христовом. По угледу на светогорске подвижнике, ктитор Великих Метеора доноси први Типик (монашко правило), по коме је и данас устројен молитвени живот на Метеорима. Прво братство чинило је 14 монаха, а манастир је уживао велике привилегије деспота Симеона, владара Атолије, полубрата српског краља Стефана Душана. Након Душанове смрти, Симеон уједињује Тесалију и Епир, прогласивши се прво краљем, а касније и царем. Остаће забележен као велики задужбинар и добротвор целокупне монашке заједнице на Метеорима. Његов наследник, светогорски ђак, Јован Урош Палеолог, опчињен моралним и аскетским ликом монаха Атанасија, наставља да помаже Атанасија и његово братство, што јача утицај заједнице и сматра се златним периодом Метеора. Следећи подвижничке примере светородне лозе Немањића, ношен жељом за вечном мудрошћу, Јован Урош Палеолог се одриче овоземаљских благодати и своју световну раскош и моћ замењује монашком ризом, поставши смерни монах Јоасаф, по упокојењу свог сабрата и пријатеља Атанасија и игуман Великих Метеора.

МАТЕРИЈАЛ СКУПЉАН 70 ГОДИНА

Целим комплексом доминира тробродна саборна црква Преображења Христовог, са уписаним крстом, три куполе и бочним апсидама. Храм се налази у централном делу, дугачак 42 а висок 24 метра, састоји се од спољне припрате, припрате главног храма, и сматра се једним од најлепших здања трећег периода византијске архитектуре. Изградњу цркве почео је Свети Атанасије, а завршио благочестиви Јоасаф. Храм је око 1552. осликан фрескама, у време игумана Симеона, док целокупним ентеријером столују царске двери са позлаћеним дрвеним иконостасом налик на манастире Свете Горе Атонске. У источном делу храма уклесан је натпис:
„Овај Свети Божји храм Господа и Бога нашега Исуса Христа подигнут је захваљујући труду и помоћи благочестивих отаца наших Атанасија и Јоасафа 1388. године.”
Други по величини и значају, иза Великих Метеора је Манастир Свих Светих – Варлаам, смештен на стени високој 373 метра, саграђен око 1350. године, марљивошћу монаха Варлаама и његовог малобројног братства. Хроничари бележе да се Варлаам попео лествицама које су се ослањале на дрвене носаче користећи рупе међу стенама. Његов пример следили су и остали испосници, тако да су на тај начин изграђени манастири на Метеорима. Лествице су касније замењене мрежама, тако да је само пењање препуно страха и зебње трајало око пола сата. Уздајући се у молитву, ризикујући да сваког трена нестану у провалији, монаси су се вековима мрежом и лествицама пели у своја молитвена гнезда, да би 1923. исклесали степенице у стени које данас посетиоце воде до манастира, на врху стене.
Главна манастирска црква саграђена је по узору на светогорске и састоји се од припрате, наоса и Св. Беме. Манастирски комплекс је саграђен за само 20 дана, док је прикупљање материјала и његово складиштење на стени трајало пуне 22 године. И ова манастирска црква је живописана фрескама, док је иконостас урађен у дрвету са позлатом.
Простором доминира манастир Свете Тројице из XIV века, са храмом подигнутим средином XV века. Данас се верује да је материјал за изградњу манастира прикупљан скоро 70 година. У склопу овог здања саграђена су два храма, главни посвећен Светој Тројици и мала црква Јована Подрома.
На путу од Трикале ка Каламбаки, на једној од стена са десне стране налази се манастир Светог Стефана настао у XIV веку, док је манастир Светог Николе Анапавса подигнут у XV веку.
На Метеорима данас постоји неколико напуштених и ненасељених манастира, попут Св. Георгија Мандалиса, Св. Николе Батова, Светог Духа, Христовог Очишћења... Већина ових напуштених здања настала су у истом периоду, дакле XIV, XV и XVI век.

***

Русану
Југоисточно од Великих Метеора налази се манастир Русану, саграђен на врху усправне стене негде у XIII веку, обновљен крајем XIV века. Главна манастирска црква, посвећена Преображењу Господњем, такође је саграђена у византијском стилу, са куполом и три апсиде, осликана фрескама и позлаћеним дрвеним иконостасом.

***

Свет ослобођен тежине времена
„На овим мирним висинама уочава се права шума сачињена од огромних стена, на чијим врховима су манастири који су у мистичном складу са својим окружењем. Монаси увек радо примају посетиоце у просторијама за пријем гостију, нудећи све оно што абрахамско и грчко гостопримство налажу. Тамо горе самоћа и тишина су правило. Где год да погледаш осећа се јединствен мир и благост, као што се дешава са звезданим јесењим небом које преплављује немушта усхићеност. Управо на овим јаловим негостољубивим стенама које су постале палате за хиљаде испосника, хришћански монаси су научили да буду мудри у мислима и скромни у уверењима. Међу њима живи један другачији свет ослобођен тежине података и времена, из кога сваки монах може црпети снагу како би се супротставио елементима природе и отпевао химну стварању света из хаоса, химну свету, кога је често и сам у опасности да изгуби.” (Теохарис Проватакис)